Usvojenje

Usvojenje deteta kao institucija koja potiče od davniva, daje potomstvo braku bez dece, ali i porodicu detetu bez roditelja. Ono je odgovor na prirodom nezadovoljene potrebe, koji uglavnom deci daje roditelje a supružnicima potomstvo. Kao što su odnosi roditelja i dece određeni krvim srodstvom i porodičnim pravom, tako je i usvajanje predviđeno i utvrđeno pravnim normama.

Usvojenje je najpotpuniji i nejefikasniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. Usvojenjem se detetu obezbeđuje razvoj u porodici u kojoj usvojitelji preuzimaju ulogu roditelja i vrše sva prava i dužnosti koja čine sadržinu roditeljskog prava. Usvojenje je neraskidivo i usvojenjem dete zauvek postaje deo svoje nove porodice.
Odluka o usvojenju, kao i izbor usvojiteljske porodice je u nadležnosti organa starateljstva – centra za socijalni rad opštine na kojoj dete ima prebivalište, odnosno boravište..

Centar za socijalni rad je prema zakonu, institucija koja prima zahteve, sprovodi stručne procedure i utvrđuje opštu podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvojenje deteta.

Takođe, centri za socijalni rad su kao organi starateljstva zakonom ovlašćeni da vode postupak utvrđivanja statusa deteta koje se može usvojiti, tzv. opšte podobnosti deteta za usvojenje.

Podatke o deci koja su podobna za usvojenje kao i podaci o usvojiteljskim porodicama, nakon izvrešnih stručnih postupaka, se dostavljaju nadležnom Ministastvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ukoliko Ministrastvo konstatuje pravilnost i zakonitost kompletne procedure, podaci se unose u registar. Prema tome, baza podataka sadrži podatke o deci opšte podobnoj za usvojenje, o usvojiteljima – državljanima Republike Srbije koji su dobili podobnost za usvojenje, i podatke o stranim državljanima – potencijalnim usvojiteljima. Baza podataka je strogo poverljiva.

 

Ko može da usvoji dete?

– Prema aktuelnom Porodičnom zakonu, dete koje je državljanin Republike Srbije, mogu da usvoje građani naše države, ali i strani državljani, pod uslovom da za to dete nisu mogli da se pronađu usvojitelji među domaćim državljanima: da je godinu dana u Jedinstvenom ličnom registru, ili da je njegov nadležni organ starateljstva i pre roka utvrdio da je u najboljem interesu deteta da ga usvoje inostrani usvojitelji, a u proceduri dokazao da za takvo dete nisu mogli da se pronađu domaći usvojitelji.

Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja. Ali, kroz stručne standarde se nalaže da je bolje odabrati potpunu porodicu, zbog razvojnih procesa važnih za decu.

Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

 

Ko ne može biti usvojitelj:

1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;

2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;

3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika;

4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.

 

Ko su deca koja se usvajaju

To su deca koja iz različitih razloga ne mogu da žive sa svojim roditeljima ili njihovi roditelji nisu u mogućnosti da brinu o njima, deca čiji su roditelji preminuli, deca čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznatno njihovo boravište, kao i deca čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. Mogu se usvojiti i deca čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Usvojenje je jedina mera zaštite najmlađih kojom se trajno menja porodični status deteta

 

PROCEDURA USVOJENJA propisana je zakonom. Proces usvojenja se odvija u nekoliko etapa:

1.Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive, i time dokazuju ispunjenost zakonskih uslova za usvojenje.

Dokumenta koja su potrebna dokumenta za usvojenje (za državljane Republike Srbije):

  1.  Zahtev za zasnivanje usvojenja
  2.  kopija lične karte
  3.  izvod iz matične knjige rođenih budućih usvoitelja
  4.  izvod iz matične knjige venčanih
  5.  uverenje u  držaljanstvu
  6.  lekarsko uverenje o zdravstvenonom stanju budućih usvoitelja u
  7.  yverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava
  8.  uverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni poslovne sposobnosti
  9.  izveštaj nadležnog državnog organa, kojim se potvrđuje da se budući usvojitelji na nalaze na evidenciji osuđivanih lica i da se protiv njih ne vodi krivični postupak
  10.  isprave kojima se dokazuju činjenice vezane za imovinsko stanje budućih usvoitelja
  11.  uverenje o zaposlenju,primanjima i druge isprave kojima se dokazuje finansijsko i materijalno stanje budućih usvojitelja
  12.  potvrda da budući usvoitelji nisu na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici

Potencijalni usvojitelji dostavljaju preporuke odnosno navode dve reference-osobe, koje se mogu intervjisati. One treba da su u poziciji da referišu i komentarišu kandidatov osećaj za odgovornost, uključujući znanja, razumevanje i ljubav prema deci, dokaz o stabilnim odnosima, motivaciji za usvojenje i zrelosti ličnosti.

 

2.Procena podobnosti za usvojenje

Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija, i pravnik u Centru za socijalni rad zaključi da postoje uslovi – kreće procedura koji obavljaju drugi stručnjaci u timu, a to su socijalni radnik, psiholog i pedagog. U ovoj etapi se procenjuje opšta podobnost potencijalnih usvojitelja, koja podrazumeva procenu njihovih ličnih svojstava, motivaciju za usvojenje, partnerski odnos, stabilnost braka i drugi elementi koji su relevantni za procenu podobnosti.

 

3. Program pripreme budućih usvojitelja:

Program pripreme za usvojenje sadrži različite teme koje prikazuju usvojenje, usvojenike i usvojitelje iz različitih uglova. Teme su propisane i odnose se na to da li supružnici u dovoljnoj meri razumeju šta je usvojenje, kakve su karakteristike dece bez roditeljskog staranja i dece opšte podobne za usvojenje, kakva su njihova prethodna životna iskustva, kakve su posledice na razvoj, kako razgovarati sa detetom o usvojenju, kako se pripremiti za dolazak deteta, itd. Adoptivno roditeljstvo, još više nego biološko roditeljstvo zbog niza dodatnih zadataka, podrazumeva kompleksan prosec prilagođavanja i bračnog/vanbračnog partenra, i svakog pojedinca ponaosob. Cilj pripreme usvojitelja cilj jeste razvijanje osetljivosti za potrebe dece, i sticanje znanja i veština potrebnih da bi se adekvatno odgovorilo na ove potrebe.

 

4. Nakon završene pripreme koja podrazumeva procenu ali i samoprocenu supružnika da su spremni za usvojenje, podaci se dostavljaju Ministrastvu i oni ulaze u Jedinstveni registar usvojitelja. Time se potvrđuje da oni po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.

U ovoj etapi postoji kraći ili duži period čekanja, kada se usvojitelji pozivaju od strane centara za socijalni rad koji su nadležni za dete koje treba da se usvoji. Za svako dete se u zavisnosti od njegovih karakteristika dostavlja selektovana lista usvojitelja, od kojih stručnjaci centra za socijalni rad treba detetu da izaberu usvojiteljsku porodicu koja će u najvećoj mogućoj meri da odgovori na potrebe deteta.

Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje do trideset dana

Koliko brzo će neki par da bude kontaktiran, zavisi od njegovih očekivanja prema karakteristikama deteta koje procenjuje da može i želi da usvoji. Što je više „ne“ prema karakteristikama dece za usvojenje – to duže traje. Drugim rečima, što je manje uslova i predrasuda prema detetu koje treba prihvatiti, veća je mogućnost da se ostvari želja za roditeljstvom i brže realizuje usvojenje.